Lambda
pojacalo visokog kvaliteta
 
                 
               Lambda je jedan od mojih novijih dizajna koji je, ovako kako je ovde dat, uoblicen tek pre nekih godinu dana, ali je baziran na nekim mojim resenjima nastalim jos jako davno. Bio sam strasno iznenadjen kada sam pre nekoliko meseci u diskusiji na Osijeckom ACCO forumu dobio priliku da vidim pojacalo i semu koju je neki covek patentirao 2005 godine, a takav ulazni sklop sam napravio pre vise od 20-tak godina! i sada ga ponovo iskoristio u Lambda dizajnu. Bio sam prilicno besan na sebe ali posteno receno, niko mi je kriv sto nisam tada prepoznao kvalitete sklopa, mada to nije tada prepoznao ni bilo ko drugi iako je niz ljudi znalo tu semu ali "nije zazivela" niti bila prihvacena.
 
              Izlazni stepen je ideja Andreja Laknera (koristio sam je i u CroSer-u) kod koje se radi o diskretnoj varijanti komponente poznate kao IGBT  ili Insulated Gate Bipolar Transistor kojoj se ulaz ponasa kao gejt MOSFET elementa a izlaz kao bipolarni tranzistor objedinjujuci u dobroj meri pozitivne strane i jednog i drugog tipa poluprovodnika. Time se u nekoliko smanjuju zahtevi za neke osobine pobudnog stepena jer se gejt MOSFET-a  pobudjuje skoro samo naponom pa ne treba nikakva snaga jer nema potrebe za strujom pobude. Zato je bilo moguce da se takav izlaz pobudjuje direktno iz VAS stepena. Da ne bude zabune, nije sve bas tako ruzicasto ni sa MOSFET-ovima zbog parazitnih povratnih kapacitivnosti koje su kod njih mnogo vece nego kod bipolarnih tranzistora.  Jedini mali minus ovog izlaza je mozda to sto bi se trebalo  truditi da se pronadju izlazni bipolarni tranzistori  sa sto pribliznijim Ic/Ube karakteristikama da bi raspodela struja bila sto ravnomernija. Ako se te karakteristike bitnije razlikuju kod NPN i PNP tranzistora pobudjivanih istim MOSFET-om, moze se desiti da onaj BJT sa nizim pragom vuce veci deo struje jer se ranije otvara. Sva struja MOSFET-a koja prolazi i kroz drejn mora proci i kroz sors, dakle,  prakticno je indenticna (jer nema struje gejta) pa posto se u obe elektrode MOSFET-a nalaze otpornici iste vrednosti, to ce na njima uvek biti isti pad napona. Zato je bitno naci i koristiti NPN i PNP tranzistore sa sto slicnijim pragom otvaranja  kako bi vukli priblizno iste kolektorske struje. Ne treba ovome prici fanaticno jer ce pojacalo, zahvaljujuci emiterskim otpornicima, raditi i sa ne bas idealno uparenim tranzistorima ali se zbog pouzdanosti u radu i ravnomerne raspodele disipacije treba malo pomuciti sa uparivanjem.                             
 
                Sklop za BIAS je nesto drugaciji i to je moja varijanta jednog poznatog klasicnog resenja. Razlika kod moje modifikacije su dva trimera za podesavanje. Prva verzija BIAS-a bila je sa 4xBD139 vezani kao diode i TL431, ali je imala konstantan mali pozitivan drift tj. bilo je potkompenzovano. Onda sam to zamenio sa CFP sklopom koji je pak bio prekompenzovan. E tada mi je pala ideja da na svoj nacin modifikujem CFP Vbe kontrolu i to dodavanjem emiterskog otpornika na regulacioni tranzistor. Na kraju sam postigao da u opsegu temperature hladnjaka od ukljucenja (hladan hladnjak) do nekih 65-70 stepeni mirna struja skoro stoji oko vrednosti od 200mA sa malim sporim varijacijama +/-10mA. Trik je u nacinu podesavanja. Tranzistor Q1 je termicki spregnut sa hladnjakom a Q2 je na plocici. U momentu ukljucenja kada je hladnjak hladan podesi se trimerom BIAS1 od  20k na struju 25% vecu od potrebne (u mom slucaju 250mA a prava potrebna struja je 200mA- oko 100mA po paru). Kako se hladnjak greje tako BIAS opada i na temperaturi 65-70 stepeni se trimerom BIAS2 od 1k ponovo dotera (podigne) na potrebnu struju tj. 200mA ali pri tome ne dirajuci trimer BIAS1. Pre ugradnje na plocicu i podesavanja, trimer BIAS2 od 1k podesiti na oko 300 oma. Nesreca je da su regulacije medjuzavisne pa je postupak potrebno ponoviti barem 3 puta a svaki put hladnjak treba potpuno ohladiti na sobnu temperaturu kao na pocetku podesavanja. Mozda deluje komlikovano ali u praksi nije a dobijeni rezultat je odlican. Na mnogo mesta sam nailazio na to da se ljudi zale da je CFP regulator nestabilan... ja nisam imao ni traga nestabilnosti, cak sam se trudio da namerno izazovem nestabilnost ali mi nije uspelo!
 
                Lambda zvuci vrhunski i ako joj date dobar i dovoljan hladnjak kao i kvalitetan i mocan PSU, dobicete pojacalo vrlo visoke klase koje karakterise visoka dinamika, savrsena neutralnost i obilje snage gotovo kao da je tri puta jace nego sto stvarno jeste.
 
 
 
> Izlazna snaga------oko 100W RMS/8 oma
> Frekventni opseg-- 5Hz-275KHz (pri 50% snage i izoblicenjima ispod 0.1%)
> THD--------------- <0.008% (12Hz-24KHz i u opsegu do 80% izlazne snage)
                                             <0.02% (20Hz-220KHz i u opsegu do 50% izlazne snage)
 ***Detaljnija merenja ostalih parametara nisu izvrsena zbog nedostatka adekvatnih instrumenata!
 
 
>>> SEMA - SCHEMATIC (u GIF formatu)
>>> PLOCICA - PCB (u PDF formatu)
>>> RASPORED - LAYOUT (u GIF formatu)