Napredan operativni sistem namenjen procesorima kompatibilnim sa x86 (uključujući Pentium i Athlon), procesorima amd64 (računajući Opteron, Athlon64 i EM64T) i procesorima ARM, IA-64, PC-98 i UltraSPARC. On se zasniva na verziji BSD UNIX koja je nastala na kalifornijskom univerzitetu Berkli, a održava ga veliki tim predanih pojedinaca. Podrška za druge platforme je u različitim fazama razvoja. FreeBSD 6.2 nudi napredno umrežavanje, visoke performanse, bezbednost i kompatibilnost kakvu ne pružaju drugi operativni sistemi. On je odličan kao Internet server ili server za lokalnu mrežu, s obzirom na to da se odlikuje moćnim mrežnim uslugama čak i pod velikim opterećenjem i da efikasno koristi memoriju kako bi brzo odgovorio na hiljade istovremenih korisničkih procesa. Zahvaljujući kvalitetu ovog operativnog sistema, u kombinaciji sa savremenim hardverom prihvatljive cene, FreeBSD je vrlo isplativa alternativa za komercijalne UNIX radne stanice. FreeBSD je odličan kandidat i za radne stanice i za servere. Može se instalirati sa CD i DVD diska, disketa, magnetne trake i MS-DOS particije, a ako imate vezu s Internetom, i direktno preko anonimnog FTP ili NFS pristupa. Iako je možda logično očekivati da je operativni sistem tako širokih mogućnosti skup, FreeBSD je besplatan i dobija se sa izvornim kodom. Ako želite da doprinesete razvoju ovog operativnog sistema, pronađite deo za koji mislite da ga možete poboljšati i izmene pošaljite odgovornima za održavanje; to može da bude bilo šta, od dokumentacije i grafike do izvornog koda. Više informacija o tome potražite u odeljku Contributing to FreeBSD.

CD ili DVD s kog se može podići sistem, uz zbirku softvera GNU/Linux, automatsko prepoznavanje hardvera i podršku za mnoge grafičke i zvučne kartice, SCSI i USB uređaje i druge periferije. KNOPPIX je zasnovan na distribuciji Debian Linux, a može se koristiti kao operativni sistem za radne stanice, za obrazovne namene, kao sistem za spasavanje ili kao platforma za prikazivanje demonstracionih verzija softvera. Ništa ne morate da instalirate na čvrsti disk: zahvaljujući “usputnom” raspakivanju, na CD može da stane 2 GB softvera (čak 8 GB u “maksi” izdanju na DVD-u). KNOPPIX-ov CD sadrži sledeći softver: * Linux-Kernel 2.6.x * KDE V3.x kao standardnu radnu površinu, KOffice i Web čitač Konqueror * X Multimedia System (xmms) kao plejer za MPEG-video, MP3, Ogg Vorbis Audio player i xine * Softver za povezivanje s Internetom kppp, pppoeconf (DSL) i isdn-config * Program za rad sa slikama GIMP verzije 2.x * Uslužne programe za spasavanje podataka i popravku sistema, čak i za druge operativne sisteme * Alatke za analiziranje mreže i bezbednosti namenjene mrežnim administratorima * OpenOffice.org, GPL verzija poznatog kancelarijskog paketa StarOffice(TM) * Brojne programske jezike, razvojne alatke i biblioteke namenjene programerima * Preko 900 instaliranih softverskih paketa s više od 2.000 izvršnih korisničkih aplikacija, uslužnih alatki i igara. Minimalni sistemski zahtevi: * Intelov procesor i486 ili noviji * 32 MB memorije za tekstualni režim i najmanje 96 MB za grafički režim u okruženju KDE (za korišćenje raznih kancelarijskih programa preporučuje se najmanje 128 MB memorije) * CD uređaj s koga se može podići sistem, ili disketa za podizanje i standardni CD uređaj (IDE/ATAPI ili SCSI), * Standardna SVGA kompatibilna grafička kartica, * Serijski, standardni PS/2 ili IMPS/2 kompatibilan USB miš. Da biste pokrenuli KNOPPIX, u BIOS-u podesite da se računar podiže s kompakt diska, stavite CD u uređaj i uključite računar. Ako vaš računar ne podržava podizanje sa CD-a, moraćete da upotrebite disketu, a nju možete da napravite na osnovu datoteke-slike KNOPPIX/boot.img na CD-u. Pomoću servera za podršku udaljenih terminala (od verzije 3.2 i kasnije), KNOPPIX se može podići i s mreže na računaru u kome se nalazi CD.

Linux Kernel je osnovni deo tog operativnog sistema, odgovoran za upravljanje resursima, hardverske interfejse niskog nivoa, jednostavne komunikacije i uobičajene operacije u upravljanju datotekama. Linux je proistekao iz operativnog sistema Unix, a osmislio ga je Linus Torvalds uz pomoć tima hakera na Mreži. Kompatibilan je sa standardima POSIX i Single UNIX Specification. Ovaj operativni sistem nudi sve funkcije koje se očekuju od moderne verzije UNIX-a, uključujući i paralelno izvršavanje više zadataka, upravljanje virtuelnom memorijom i deljenim bibliotekama, učitavanje datoteka na zahtev, deljenje izvršnih datoteka i umrežavanje uz podršku za protokole IPv4 i IPv6. Iako je prvobitno uobličen za 32-bitne računare s procesorima x86 (386 i novije), Linux se danas izvršava i na procesorima Alpha AXP, Sun SPARC i UltraSPARC, Motorola 68000, PowerPC, PowerPC64, ARM, Hitachi SuperH, IBM S/390, MIPS, HP PA-RISC, Intel IA-64, DEC VAX, AMD x86-64, AXIS CRIS i Renesas M32R. Linux se lako prenosi na većinu 32-bitnih i 64-bitnih arhitektura opšte namene, pod uslovom da imaju jedinicu za upravljanje straničnom memorijom (PMMU) i prevodilac GNU C (gcc). Ovaj operativni sistem je prilagođen i za brojne procesore koji nemaju PMMU, ali su u tom slučaju njegove funkcije donekle ograničene. Više detalja o tome potražite u projektu µClinux. Uputstva za prevođenje, ažuriranje, instalaciju i programiranje Linuxovog jezgra, modula i upravljačkih programa potražite na Web lokaciji Kernel Newbies. Mnoštvo informacija o raznim temama u vezi s Linuxom pronaći ćete i na lokaciji The Linux Documentation Project (http://www.tldp.org). Detalje o tome kako da pronađete i prijavite greške potražite u arhivama brojnih Linux foruma, a ako nijedan forum ne bude od pomoći, pregledajte listu slanja Linux Kernel Mailing List.

Nova, nezvanična distribucija MEPIS Linuxa namenjena računarima sa samo 128 MB memorije. Radi se o razvojnom izdanju, u kome kao grafičko okruženje možete da izaberete Fluxbox ili IceWM. Redukovana verzija MEPIS-a već je dostupna za javno testiranje, a AntiX je "ogranak" MEPIS-a predviđen za rad na starijim računarima. Napominjemo da AntiX nije slabija verzija SimplyMEPIS-a, niti je MEPIS-ov zvaničan proizvod. On je zasnovan na Linuxovom jezgru MEPIS 6.5 (uključujući i jezgro 2.6.15 sa uslužnim programima), ali nudi drugačiji skup korisničkih aplikacija: grafička okruženja Fluxbox i IceWM, AbiWord, Gnumeric, Sylpheed Claws, Leafpad, Scite, Nano, GIMP, Firefox 2, Sylpheed-claws, Dillo itd. AntiX je predviđen za rad na računarima sa samo 64 MB memorije i s procesorom Pentium II (ili AMD-ovim ekvivalentom).

Ova Linux distribucija je dovoljno mala da se može pokrenuti s USB memorije ili mini CD diska (prečnika 8 cm). Bazirana je na Slackware Linuxu prilagođenom uz pomoć skriptova da može raditi kao "živa" verzija kojoj nije potrebna instalacija niti čvrsti disk. Kako za Slackware Linux postoje hiljade programa, nećete imati problema u pronalasku potrebnog sofvera. Čak i osnovna distribucija obiluje mnoštvom programa za Internet, obradu teksta, reprodukciju multimedije itd. NimbleX automatski prepoznaje sve moguće sisteme datoteka, pa ukoliko ste zaboravili svoju lozinku za pokretanje Windowsa ili nekog drugog Linux sistema, možete spasti datoteke. Druga zgodna stvar je što zbog skromnih hardverskih zahteva ovaj Linux može raditi kao serverski operativni sistem na nekom od starijih računara koji ste već otpisali. Svoj "živi" NimbleX možete proširiti dodavanjem softvera i tako ga prilagoditi za najrazličitije poslove kao što je administracija LAN mreža, pristup oštećenim diskovima i sl. Novosti u verziji koju objavljujemo su program za instaliranje na USB memoriju, nova generacija programa za snimanje na optičke medije K3b, poboljšana podrška za rad s datotekama u formatu PDF, mogućnost daljinskog pristupa bilo kom računaru koji koriste RDP ili VNC protokole i mnogi novi programi za multimediju.

Wine emulira Windows API na operativnim sistemima Unix i Linux i time omogućava izvršavanje većine programa pisanih za Windows 9x/NT/2000/XP, Windows 3.x i DOS. Pri tome nije potrebno da na računaru osim npr. Unixa imate instaliran i Windows. Program ne krši autorska prava Microsofta jer ne sadrži ni delić koda koji je pisao Microsoft, u šta se možete uveriti pregledom izvornog koda. Opciono, Wine može koristiti Windowsove DLL biblioteke a sadrži i alatke za kompajliranje programa pisanih za Windows u kod koji se može izvršiti na Unixu i Linuxu (pod uslovom da posedujete izvorni kod). Wine radi na tzv. POSIX kompatibilnim sistemima, kakvi su na primer FreeBSD, Solaris i neke verzije Linuxa. Grafičko okruženje je klasičan prozorski sistem X11, što omogućava daljinski pristup s bilo kog udaljenog X terminala, ali izvršava i Direct3D igre. Od fontova koristi klasične X11, TrueType (.ttf/.ttc) i bitmapirane fontove (.fon). Wine se sasvim dobro snalazi sa PostScript štampačima, koristeći Windowsove upravljačke programe. U zavisnosti od snage procesora, moguće je istovremeno pokrenuti više Windows aplikacija, a specijalni Windows MultiMedia (WinMM) layer omogućava reprodukciju multimedije (potrebno je instalirati odgvarajuće kodeke). Po instalaciji novog Windows programa preporučuje se pokretanje Win32 API testa koji će ispitati da li će program ispravno raditi. Najnovija verzija ima podršku za Photoshop CS2, prerađen modul setuapi koji je zadužen a instaliranje spoljnjih uređaja a ispravljene su i mnoge bubice koje su promakle u prethodnoj verziji.

Ako ste čuli za Ubuntu, jedan od najboljih Linuxa, a kao okoreli korisnik Windowsa niste imali hrabrosti da eksperimentišete da ne biste poremetili Windows, onda je Wubi pravljen baš za vas. On omogućuje instalaciju Ubuntua na isti način na koji instalirate bilo koju Windows aplikaciju (pri ruci morate imati originalni Ubuntu CD). Wubi ne zahteva modifikovanje postojećih particija niti traži upotrebu zasebnog programa za pokretanje Ubuntua (bootloader). Još je zanimljivije što ne morate snimati naikakav CD disk, dok se većina datoteka ovg sjajnog programa nalazi u jednom direktorijumu, pa se deinstalacija svodi na njegovo brisanje. Pri instalaciji možete izabrati neki od predefinisanih "ukusa" Ubuntua, npr. Kubuntu (sa KDE okruženjem), Xubuntu (za starije računare), UbuntuStudio i dr, ali autori preporučuju instalaciju običnog Ubuntu Linuxa iz koga kasnije možete birati okruženje. Po završenoj instalaciji, prilikom pokretanja Windowsa pojaviće se meni iz koga možete izabrati da se pokrene Ubuntu umesto Windowsa. Sve datoteke koje koristi Ubuntu nalaze se na virtuelnom disku (c:\wubi\disks\system.virtual.disk) koji koristi isti sistem datoteka koji ste imali i pod Windowsom, tako se sprečava petljanje s particijama i zasebnim sistemima datoteka. Wubi radi sa svim Windows sistemima od Win 98 do Viste (64 bitne verzije još nisu podržane). Druge verzije Linuxa, Unixa i *BSD sistema podržane su preko softverskog interfejsa nazvanog Lubi, a u planu je i podrška za MacOSX (Mubi). Negativne strane: performanse ovako instaliranog Ubuntua su nešto lošije zbog sporijeg pristupa disku, vodite računa da redovno defragmentišete diskove. Takođe, nestanak struje ili nasilno gašenje računara može oštetiti instalaciju. Kada sve proradi kako valja, preporučujemo da uz pomoć programa LVPM (nalazi se u okviru Wubi paketa) prebcite ceo Ubuntu na novu particiju, kada će sistem proraditi maksimalno brzo i sigurno.