| | | O projektu U Ljubišu, na Zlatiboru, avgusta 2006. godine, okupila se grupa ljudi (28), uzrasta od 16 do 22 godine. Iz Tuzle (BiH), iz Dimitrovgrada , Užica, Beograda, (Srbija), iz Zagreba, Karlovca, Korenice, Slunja, Kutine (Hrvatska).
Bila je to Regionalna škola tolerancije koju je omogućila organizacija Oxfam Nemačka. Domaćin i organizator: Grupa 484, Beograd. Saradničke organizacije: Biro za ljudska prava, Tuzla; Centar za mirovne studije i Mreža mladih Hrvatske, Zagreb.
Upoznavanje učesnika/ca je bilo dopunjeno elektronskim autoprezentacijama i prezentacijama gradova i okruženja iz kojih smo došli u Ljubiš. Bile su to, kroz sliku, tekst i muziku ispričane priče o sebi i nama. Slične i različite, humorne i setne, faktografske i sentimentalne. Ideja je bila da svi jedni drugima predstavimo kako živimo, šta slušamo i šta nam se događa - ovde i tamo, ma gde bilo ovde i na šta god se odnosilo tamo. Namera je, takođe, bila da svi zajedno „zaronimo“ u temu stereotipa i predrasuda: Kako mi vidimo druge, kako drugi vide nas? Da li taj pogled može da boli? Kako je to biti sa ove i/ili sa one strane u priči o stereotipima? Kao jedan od ulaza u temu upotrebljena je slika (stereotip) Balkana (Jugoistočne Evrope) koju analizira i komentariše knjiga Vesne Golsvordi: Izmišljanje Ruritanije - imperijalizam mašte. Balkan, viđen očima (maštom) engleskih pesnika, romansijera, komediografa, autora gotskih priča i kriminalističkih romana, putopisaca i političara. Ruritanija ili ne? 
Da li postoji Ruritanija kao stanište drugog koji je neuk, smešan, mračan, ratoboran, necivilizovan za razliku od „nas“ koji smo sve suprotno od toga? Da li smo mi Ruritanci? Ko su naši Ruritanci? Ko nas ne razume i ne prihvata, koga mi ne razumemo i ne prihvatamo?
I konačno, hteli smo da slike koje smo produkovali o sebi i drugima podelimo sa nekim drugim ljudima u Hrvatskoj, Bosni i Hecegovini i Srbiji. Da te slike dopunjavamo, dopisujemo i doslikavamo. Da pozovemo ostale - ne samo u Užicu, Tuzli, Dimitrovgradu, Zagrebu, Beogradu, Karlovcu , Kutini, Korenici, da te slike komentarišu i da sopstvene slike prezentuju javno. I našli smo se na internetu, na web sajtu, i tu nas sada gledate i čitate Sada pozivamo ljude u regionu da sa nama slažu puzzle o tome šta ima, šta nema, ovde i tamo, kako vide svoje okruženje - šta im ono pruža, šta uskraćuje, i uopšte, pojedinačno i kolektivno. |
